Tamo gde dete nije više dete
Do 50-tih godina XX veka, a negde i duže, zadržao se običaj da dečaci ulaskom u doba adolescencije počinju da nose duge pantalone. Kratke pantalone i dokolenice -svoju dečiju slobodu, simbolično zamenjuju za status, sada više ne dečaka, nego mladića. I u Italiji danas, ulazak u doba adolescencije, opet kao u ta stara vremena, donosi sa sobom pitanje slobode. Granica je veoma precizno definisana. Kada dete napuni dvanaest godina, ono svoj status dobija tako što pristaje ili ne da ima green pass , super green pass i sve što to sa sobom donosi. Dete u Italiji, ako je nevakcinisano, neće moći da uđe u školu muzike, neće moći da uđe u sportski klub i igra tenis, kolektivni sport kao fudbal da ne pominjem, neće moći da ide u bioskop, pozorište, doduše dečaka će više boleti što neće moći da gleda utakmicu na stadionu.... u restoran.. čak ni u baštu... ni u prevoz...gradski prevoz.... ...i što je najtužnije, dete pre svoje dvaneste godine već čuje od svojih vršnjaka ...
